NOVOSTI
Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде обавештава пољопривредне произвођаче да је успешно завршена обрада захтева поднетих у 2025. години за повраћај акцизе на гориво, за рачуне издате крајем 2024. године. У овој фази поступка донето је 8.839 решења о рефакцији, у укупном износу од 89 милиона динара. Сва решења достављена су корисницима путем портала еУправа. Позивамо пољопривреднике да редовно проверавају своје еСандуче на порталу еУправа, како би преузели своја решења. Након прихватања решења, уколико су сагласни са износом, потребно је да се одрекну права на жалбу на порталу еАграр. На тај начин решења постају правоснажна и извршна, што омогућава бржу исплату средстава на рачуне регистроване у Регистру пољопривредних газдинстава. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Управа за аграрна плаћања настављају посвећено да раде на обради преосталих захтева, како би сва газдинства у најкраћем року добила припадајућу подршку. Овим активностима држава још једном потврђује своју опредељеност да обезбеди брзу, ефикасну и транспарентну исплату подстицаја пољопривредним произвођачима широм Србије.
08-Oct-2025
PROČITAJ
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић посетио је винарију „Стемина“ у Трстенику где је, заједно са председницом општине Миленом Турк и власником винарије др Љубивојем Пантићем, разговарао о изазовима и приоритетима у виноградарству и производњи вина. Гламочић је овом приликом најавио да ће Министарство, у сарадњи са локалним самоуправама и произвођачима, у наредном периоду разрадити модел поновог увођења подстицаја за артешке бунаре, али и друге мере које ће допринети стабилном водоснабдевању за пољопривредну производњу и даљем развоју винске индустрије у Србији. „Министарство системски подржава сектор производње вина, а у наредном периоду посебна пажња биће посвећена унапређењу водне инфраструктуре. Наш циљ је да се на светским тржиштима појављујемо са готовим, квалитетним производима, поготово са производима који носе ознаку географског порекла, и да подржимо виноградаре свеобухватно – од заснивања засада до обезбеђивања воде“, поручио је Гламочић. Он је додао да виноградарство у нашој земљи данас пролази кроз снажну фазу обнове и развоја. „Србија бележи стабилан раст броја регистрованих винарија, а према последњем попису из 2023. године имамо више од 18 хиљада хектара под виноградима. Држава ће наставити да подржава виноградаре кроз нове подстицаје, а посебно важан задатак је да малим произвођачима омогућимо лакши излазак на тржиште и да целокупан сектор учинимо конкурентнијим“, рекао је министар. Председница Општине Трстеник Милена Турк нагласила је да је финансијска подршка за артешке бунаре, коју је најавио министар Гламочић, кључна за произвођаче у овом крају. „То је један од највећих изазова са којима се пољопривредници из Трстеника и околине суочавају и та подршка била би значајан подстрек нашим виноградарима. Важно је да имамо заједнички приступ и сарадњу државног и локалног нивоа“, истакла је Турк и додала да Трстеник данас има 13 регистрованих винарија које се потврђују квалитетом и наградама, док вински туризам постаје важан ослонац развоја. Некада мала породична винарија „Стемина“ данас има производни капацитет од преко 30 хиљада флаша високо квалитетног вина из својих винограда, који се простиру на више од три хектара. Нови објекат, који ће обухватити вински подрум, дегустациону салу и смештајне капацитете за госте, у завршној је фази изградње, уз финансијску подршку државе. „Да није било тих подстицаја, не бисмо могли ни да започнемо ову инвестицију, а сада смо у завршници. Доста смо уложили, али вреди, исплативо је бавити се виноградарством у Србији“, поручио је Пантић и додао да робу извозе и у Кину, Европску унију и друга инострана тржишта Министар Гламочић је овом приликом подсетио на то да ће се четврти сајам вина, ракије, хране и туризма „Винска визија Отвореног Балкана“ одржати од 22. до 25. новембра 2025. године на Београдском сајму и позвао произвођаче и представнике винског и туристичког сектора из земље и региона да узму учешће и представе своје производе.
07-Oct-2025
PROČITAJ
Поводом информације објављене на сајту европског система за брзо узбуњивање и обавештавање о храни (RASFF) да је Грчка издала упозорење да је пронађен сумпор-диоксид у осмотски сушеним јагодама из Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Сектор пољопривредне инспекције обавештава јавност о следећем: Према информацијама којима располаже Сектор пољопривредне инспекције, грчки надлежни органи утврдили су присуство недекларисаних сулфита у пошиљки осмотски сушених јагода која је извезена из Србије. Министарство јасно наглашава да се наведена неправилност не односи на прекорачење максимално дозвољене концентрације сумпор-диоксида. Утврђена вредност износи 27 mg/kg, што је значајно испод прописаних ограничења за ову врсту производа. Неправилност се односи искључиво на недекларисање садржаја сумпор-диоксида, који, у складу са прописима, мора бити назначен на декларацији уколико је садржај већи од 10 mg/kg. Напомињемо да је у току инспекцијски надзор који спроводи пољопривредна инспекција код субјекта који је извезао осмотски сушену јагоду. У току надзора врши се провера комплетне пратеће документације, пре свега доказа о безбедности производа, контролише се следљивост производа, као и поступање извозника и произвођача у делу исправног декларисања и поштовања прописа. О исходу надзора и свим утврђеним неправилностима јавност ће бити благовремено обавештена. Министарство подсећа све учеснике у ланцу хране да су дужни да обезбеде тачно и потпуно декларисање производа, у складу са домаћим прописима и правилима тржишта на које се производ извози. „Безбедност хране и заштита потрошача остају наш највиши приоритет. У тесној сарадњи са надлежним органима других земаља наставићемо да предузимамо све мере ради очувања угледа домаћих произвођача и поверења потрошача“, истакао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић.
07-Oct-2025
PROČITAJ
У циљу заштите потрошача и обезбеђивања квалитета и безбедности пића на домаћем тржишту, пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде спровела је током 2025. године појачане контроле у промету вина, ракије и пива на целој територији Републике Србије. Извршено је укупно 1.876 инспекцијских надзора, а у 176 случајева утврђене су неправилности у вези са законском регулативом. Инспектори су донели 34 решења о отклањању недостатака, углавном због непотпуне декларације на српском језику, као и 142 решења о забрани промета производа који нису имали доказе о безбедности или нису били прописно означени. Забрањен је промет пића у укупној количини од 12.416 литара, процењене вредности од 9.875.100 динара. Поднето је 136 захтева за покретање прекршајног поступка и 29 пријава за привредни преступ. Резултати мониторинга безбедности пића На основу Правилника о Програму мониторинга безбедности хране биљног и мешовитог порекла за 2025. годину, пољопривредни инспектори су спровели контролу и узорковање 40 узорака ракије од воћа, 20 узорака вина и 30 узорака пива у производњи и промету широм Србије. Испитивања су извршена у акредитованој и овлашћеној лабораторији, а анализирани су следећи параметри: Код ракија – порекло етанола (аутентичност производа) и присуство патулина у ракији од јабука; Код вина – орхатоксин А, олово и остаци средстава за заштиту биља; Код пива – присуство калаја и резидуа пестицида, посебно у пиву у лименој амбалажи. Закључци анализе Од укупно 40 анализираних узорака воћних ракија, 37 је било у складу са прописима, док су 3 узорка показала неправилности у погледу порекла етанола, што значи да алкохол у тим производима није у потпуности добијен ферментацијом воћа. Инспектори су донели решења о забрани промета затечених количина и извршили додатне контроле код произвођача. У једном случају је потврђено да производ не потиче у потпуности од воћног етанола, док код другог није било неправилности. Сви узорци вина и пива били су усаглашени са законском регулативом, што потврђује да пића која се налазе у легалном промету у Србији испуњавају стандарде безбедности и квалитета. „Наш приоритет је безбедност потрошача и очување квалитета домаћих производа. Контроле показују да већина вина, пива и ракија на тржишту испуњава све прописане стандарде, а неправилности ће бити санкционисане. Нећемо допустити компромис када је у питању здравље грађана и поверење у српску пољопривреду“, истакао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и пољопривредна инспекција наставиће са редовним и ванредним контролама у циљу заштите здравља потрошача, сузбијања нефер пракси и подизања нивоа квалитета домаћих производа.
07-Oct-2025
PROČITAJ
КЛИМАТСКЕ промене представљају значајан изазов не само за српску пољопривреду, већ и за европску и светску. Наш одговор је системски и заснива се на више стубова: улагању у системе за наводњавање и одводњавање, подстицајима за осигурање, развоју нових сорти и хибрида толерантних на сушу и мраз, модернизацији противградне одбране, као и мерама за очување земљишта и пошумљавање. Држава ће наставити да подржава оне који желе да инвестирају у овакве системе, али нећемо наметати једно решење као универзално, већ комбинујемо више мера. Ово у интервјуу за “Новости” каже министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић. На питање да ли је због мразева, али и великих суша потребно одустати од неких традиционалних жита и воћа, министар одговара: – Не, Србија неће одустати од пшенице, кукуруза или соје – то су културе које чине основу наше пољопривреде и сигурност за прехрамбени систем земље. Али, жита не доносе највећу додату вредност и ваља подсетити да неке заборављене културе попут сирка имају своју будућност баш због своје отпорности на сушу, али и хранљиве вредности. Србија не може да гради будућност пољопривреде само на житарицама, већ мора да иде у диверсификацију производње. Зато усмеравамо подстицаје и инсистирамо да се све више улаже у културе које имају већу профитабилност – воће, поврће, цвеће и производњу у заштићеним просторима. Управо ту се постижу знатно већи приходи по хектару. Будућност има и производња која је повезана са прерађивачком индустријом. Ми чак део соје увозимо јер смо развили прерађивачке капацитете. Циљ нам је да пољопривредници не продају само сировину. У свету постоје системи за заштиту од града и мраза. Да ли размишљамо о набавци? – У засаду у Бачинцима једним модерним топом можемо да заштитимо десетине хектара. Такве пројекте ћемо подржати, уз улагања у модернизацију противградних станица и њихову дигитализацију. Али, сви морамо бити свесни да не постоји 100 одсто заштита од града, па ни мраза. Питање противградних мрежа је много сложеније него што изгледа, јер није свака култура погодна за њих. Код неких биљних врста засенчење може да утиче на квалитет плода и смањи тржишну вредност. Зато, није ни реално, ни оправдано размишљати о томе да се сви воћњаци, па и виногради покрију мрежама. Држава кроз националне мере подршке и ИПАРД програм омогућава пољопривредницима који процене да је за њих исплативо, да набаве мреже и системе за заштиту од мраза. Влада је кроз мере Министарства ове године издвојила 566 милиона динара за наставак дигитализације противградних система. Тим средствима биће завршен дигитални Радарски центар Букуља и прва фаза дигитализације РЦ Ужице. Пракса неких европских земаља је да произвођачи не могу да добију субвенције уколико не осигурају усеве. Да ли и наша држава размишља да уведе ово правило? – Да, ми идемо у том правцу. Држава већ сада субвенционише премије осигурања и покрива до 70 одсто трошкова, а у наредном периоду радићемо на томе да део субвенција буде условљен постојањем полисе осигурања. То неће бити нагла и строга обавеза, већ постепено увођење модела који ће подстаћи пољопривреднике да озбиљније приступе управљању ризицима. До краја године разговараћемо са осигуравајућим кућама и удружењима пољопривредника како бисмо пронашли модел најпогоднији за Србију. Циљ нам је да полиса буде што свеобухватнија и повољнија, а да нико не буде на губитку. То је једини сигуран начин да се смањи ризик од климатских непогода. Стручњаци упозоравају да имамо тек трећину сточног фонда и толико грла свиња и оваца. Да ли можемо да достигнемо жељену цифру, неопходну и за ђубрење и одржавање слоја хумуса? – Сточни фонд јесте један од највећих изазова за српску пољопривреду. Управо зато држава све више усмерава подстицаје у ову област – од субвенција за квалитетна приплодна грла и премија за млеко, до инвестиционе подршке за изградњу фармске инфраструктуре. Наш циљ је да релаксирамо неке услове, како би и фармери до 100 грла могли да рачунају на већу подршку државе у смислу инвестиционог улагања. То ће омогућити модернизацију малих и средњих газдинстава. Желимо да им омогућимо да добију средства за најсавременију опрему попут система за роботизовану мужу, управљање стајњаком или унапређење биосигурности. На тај начин истовремено јачамо сточарство као грану, обезбеђујемо више органске материје за земљиште и стварамо основу за дугорочну одрживост пољопривреде. Истовремено, са повећањем сточног фонда који показује знаке опоравка, радимо на отварању нових тржишта попут Кине, Египта, Емирата и афричких земаља. Зашто се не убрза изградња система за наводњавање? Кредит из Абу Даби фонда се “развлачи” дуже од деценије. – Тачно је да је пројекат из кредита Абу Даби фонда трајао дуже него што је било планирано због имовинско-правних и техничких проблема. Али, тај посао сада се приводи крају. Већ имамо хиљаде хектара на које се тренутно прикључују нови пољопривредници. Поред тога, ЈВП “Србијаводе” и ЈВП “Водевојводине” паралелно развијају и друге пројекте, како за наводњавање тако и за одводњавање. Намера нам је да обезбедимо нове изворе финансирања, кроз међународне фондове и буџет, јер је вода постала кључни ресурс за српску пољопривреду. Исплаћено 88 одсто аграрног буџета На данашњи дан исплаћено је преко 88 одсто буџета намењеног пољопривреди, иако смо на почетку рада мандата ове Владе имали реализацију од тек 14 одсто. Посебно је важно то што су ове године средства значајно брже исплаћивана него раније, што су и сами пољопривредници оценили као велики напредак. У наредном периоду Министарство ће објавити календар подстицаја, тако да ће се тачно знати када која мера постаје доступна и када ће новац бити исплаћен. За следећу годину наш циљ је да идемо још даље – да уз добру организацију и платформу еАграр обезбедимо да свака исплата стигне на време и да свако добије оно што му припада. Спроводићемо и значајне контроле, јер желимо да новац стигне само до оних који се заиста баве пољопривредом.
07-Oct-2025
PROČITAJ
КЛ Експлоатација минералних сировина преузети овде КЛ Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта преузети овде КЛ Промене намене пољопривредног земљишта преузети овде КЛ Контролна листа Испуњеност услова за испитивање опасних и стетних материја преузети овде КЛ Контролна листа Испуњеност услова за израду пројекта рекултивације преузети овде КЛ Контролна листа Испуњеност услова за контролу плодности земљиста преузети овде КЛ Контролна листа Испуњеност услова за израду пројекта претварања необрадивог у обрадиво земљисте преузети овде КЛ Коришћење пашњака преузети овде КЛ Овлашћења за израду пројеката преузети овде КЛ Опасне и штетне материје преузети овде КЛ Плодност и ђубриво преузети овде Кл Редовна обрада пољопривредног земљишта преузети овде КЛ Успостављање плодореда и књиге поља за биљну производњу преузети овде
06-Oct-2025
PROČITAJ
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања објавило је Бодовну листу поднетих захтева за одобравање пројеката по Трећем јавном позиву за подношење захтева за ИПАРД подстицаје у оквиру Мере 1 – инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у оквиру ИПАРД III програма. Поступак бодовања и рангирања захтева за одобравање пројеката спроведен је након провере испуњености формалних услова и окончања поступака по одбаченим захтевима. Подносилац захтева има право на приговор на своје место на Бодовној листи, у року од 15 дана од дана објављивања на званичној интернет страници Управе за аграрна плаћања. О приговорима одлучује Управа, а по окончању поступка доношења одлука по приговорима, биће објављена коначна ранг-листа захтева за одобравање пројеката на званичној интернет страници Управе за аграрна плаћања. Предмет позива биле су инвестиције у физичку имовину, као и прихватљиви трошкови за набавку нове опреме, машина и механизације, осим инвестиција у изградњу објеката и набавку нових трактора. Позив је обухватио секторе млека, меса, воћа, поврћа, житарица и индустријског биља, грожђа, јаја и рибарства. Више информација у вези са објављеном Бодовном листом доступно је на сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Управе за аграрна плаћања – https://uap.gov.rs/javni-pozivi-ipard-iii/. Питања се могу упутити електронским путем на адресу ipard.info@minpolj.gov.rs, или позивом на телефон 011 3107 013, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова. Коначну ранг-листу можете преузети ОВДЕ
06-Oct-2025
PROČITAJ
Београд, 5. октобар 2025. године – Сектор пољопривредне инспекције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде спровео је у периоду од 1. августа до 29. септембра 2025. године укупно 382 инспекцијска надзора код субјеката који обављају делатност производње и промета пекарских производа, у складу са Уредбом о додатним захтевима за стављање на тржиште производа који садрже палмино уље, палмину маст, односно друга биљна уља и масти. Надзори су обухватили проверу декларисања производа и употребе сировина које представљају аналоге млечним производима. Утврђене су неправилности код 70 субјеката, што чини 18,3% укупног броја контролисаних. Најчешћи пропусти односили су се на непоштовање обавезе јасног означавања производа. То се пре свега односи коришћење производа које нису и не могу имати у називу сир и слично и нашли су се у промету без адекватног обележавања. Током надзора донето је 67 решења о отклањању неправилности, изречене су мере забране промета код 11 субјеката и поднето је 23 захтева за покретање прекршајног поступка. Поред тога, од 15. септембра 2025. године инспектори контролишу и малопродајне објекте. Укупно је урађено 192 надзора, а у једном случају утврђено је непоштовање прописа, након чега је издато управно решење о отклањању неправилности. Уочен је позитиван тренд смањења неправилности у пекарама. Док је у првим данима контроле више од 20% субјеката било неусклађено са прописима, у септембру је тај проценат значајно смањен. Све већи број произвођача престаје са употребом сировина које представљају аналоге млечним производима, у циљу очувања квалитета и транспарентности према потрошачима. „Министарство пољопривреде инсистира на фер односу према потрошачима. Потрошач мора да буде јасно информисан о саставу производа које купује. Ово није мера кажњавања, већ заштите тржишта и интереса грађана“, изјавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, проф. др Драган Гламочић. Поред контроле примене Уредбе, пољопривредна инспекција наставља редовне активности у складу са Законом о безбедности хране, које обухватају проверу хигијене, HACCP система, уписа у Централни регистар и правилног декларисања производа. Контроле ће бити настављене и у наредном периоду, како би се осигурала пуна примена прописа и једнак третман свих учесника на тржишту.
