NOVOSTI
У оквиру сајма „AgroBelgrade 2026“ на Београдском сајму одржана је конференција посвећена Стратегији развоја биљне производње Србије, са посебним освртом на воћарство, виноградарство, повртарство и цвећарство као секторе који доносе највећу додату вредност у пољопривреди и имају значајан извозни потенцијал. Конференција је окупила представнике државе, науке, саветодавних служби, осигуравајућег сектора и произвођаче из целе Србије, а разговор је био усмерен на конкретне мере које треба да обезбеде стабилнију производњу, веће приносе и сигурнији пласман домаћих производа. Препуна сала сајамског конференцијског центра потврда је великог интересовања за будућност пољопривреде. Конференцију је отворио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић, који је поручио да Србија улази у нову фазу развоја биљне производње у којој држава подршку усмерава ка секторима са већом додатом вредношћу. „Ове године предвиђамо већа издвајања по хектару за воће, поврће, цвеће и винограде, јер је то производња која тражи већа улагања, носи већи ризик, али доноси и највећи приход по јединици површине. Наш циљ је да подигнемо принос, квалитет и технологију, а не да останемо само извозници сировине“, поручио је министар. Он је додао да ће положај произвођача бити додатно заштићен новим Законом о непоштеним трговачким праксама, који уводи фер рокове плаћања и јасна правила у трговини кварљивим производима, чиме се прекида пракса да произвођачи сами носе терет тржишног ризика. Проф. др Татјана Бранков, председница Друштва аграрних економиста Србије и посебна саветница министра пољопривреде, представила је кључне налазе анализе стања у сектору воћа, поврћа, вина и украсног биља, као основу за нову Стратегију развоја пољопривреде и руралног развоја Србије до 2034. године. Она је указала да Србија има озбиљан производни и извозни потенцијал, али да се већ годинама суочава са проблемом пада производње квалитетног садног материјала, што директно утиче на приносе. Производња садница је са 44,6 милиона у сезони 2015/16. пала на 39,7 милиона у 2023/24. години, што представља пад од скоро пет милиона садница. Последица се види и у производњи малине, где је просечан принос опао са око 6 на 5,2 тоне по хектару у периоду од 2015. до 2023. године. Отуда је важно навести да ће Министарство од ове године поновo увести подстицаје за расадничарску производњу. „Ако не обезбедимо квалитетан, сертификован садни материјал и не обновимо засаде на здравој основи, губимо конкурентност. Зато нова Стратегијa ставља фокус на јачање домаће производње садница, модернизацију производње, инвестиције у прераду и боље организовање произвођача“, поручила је проф. Бранков. Милица Јанковић, директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе Београд и посебна саветница министра пољопривреде за саветодавне службе, истакла је да успешна примена Стратегије зависи од рада на терену и директне подршке произвођачима. Она је нагласила да ће у наредном периоду задатак саветодавних служби бити да нове технологије, стандарде производње, мере заштите и економске моделе пренесу произвођачима како би смањили губитке, повећали приносе и лакше одговорили на захтеве тржишта. „Свака инвестиција у технологију има ефекат само ако произвођач има стручну подршку на терену. Улога саветодавних служби је да нова знања и решења стигну до сваког газдинства“, истакла је Јанковић. О управљању ризицима у пољопривреди говорио је Милош Марковић, члан Извршног одбора компаније „Дунав осигурање“, који је указао да климатски ризици све више угрожавају производњу, док је ниво осигурања у Србији и даље низак. „У Србији је осигурано тек 12 до 15 одсто обрадивих површина, док у појединим суседним земљама тај проценат достиже и 80 одсто. У последњих пет година само у воћарству исплаћено је више од три милијарде динара штете, што показује колико су ризици све већи“, навео је Марковић, подсећајући да држава субвенционише од 40 до 70 одсто премије осигурања, што пољопривредницима омогућава приступачнију заштиту производње. Закључак конференције је да будућност српске биљне производње није у количини сировине, већ у стабилном квалитету, већој додатој вредности, сигурном пласману и већем приходу који остаје код произвођача. Министарство пољопривреде ће, како је поручено, кроз нову Стратегију, подстицаје и законска решења наставити да подржава управо оне секторе који могу обезбедити дугорочну стабилност и раст српске пољопривреде.
30-Jan-2026
PROČITAJ
Пројекат „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде“, који је у Републици Србији реализовала Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз финансијску подршку Европске уније, званично је завршен након пет година интензивног рада на јачању капацитета, политика и пракси у области климатски отпорне пољопривреде. Отварајући завршну конференцију, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић подсетио је на то да је пројекат започет у марту 2021. године. „Током протеклих година, уз помоћ средстава из фондова Европске уније, ФАО је посвећено радио на једном од најважнијих циљева за будућност пољопривреде у нашој земљи: стварању пољопривреде која је отпорна на климатске промене. Наша мисија је била јасна – оснажити капацитете на свим нивоима“, навео је Гламочић. Како је додао, Министарство пољопривреде директно је подржано у интеграцији климатски паметне пољопривреде у најважнијим планским документима и ИПАРД програму, реализоване су обуке запослених у министарству и формиране су радне групе које ће наставити рад и након пројекта. Уз то, развијене су препоруке за унапређење мера управљања ризицима. „Кроз сарадњу са 23 најугроженије општине, омогућено је да се локални програми подршке ускладе са принципима одрживости и уведу принципи климатски паметне пољопривреде. Велики допринос пројекта је и у преносу знања – реализован је низ обука за пољопривредне саветодавне стручне службе широм Србије, а у 12 средњих пољопривредних школа уведен је изборни предмет Климатске промене у пољопривреди“, поручио је министар Гламочић. Амбасадор и шеф делегације Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат рекао је: ,,Заједно смо напорно радили како бисмо пољопривреду учинили отпорнијом на елементарне непогоде. Са сигурношћу и уз извесну дозу поноса можемо рећи да је пољопривреда у Србији сада боље припремљена и отпорнија на елементарне непогоде. Ово је једно од многих важних достигнућа овог пројекта”, навео је фон Бекерат. Регионални представник ФАО за Европу и централну Азију Набил Ганги је у свом обраћању истакао неке од пројектних резултата: ,,Подржали смо развој политика, обучили стотине стручњака, саветодаваца, наставника и ученика и демонстрирали више од 35 климатски паметних пракси на преко 400 демо поља. Досегли смо до око 1.600 пољопривредника широм земље, али то није крај, још важније је оно што долази након тога. Пројекат је донео трајне институционалне промене”. Пројекат је спровођен у блиској сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, локалним самоуправама, пољопривредним саветодавним службама, образовним институцијама и пољопривредницима широм Србије. Осмишљен је као одговор на све израженије последице климатских промена и елементарних непогода, које представљају један од највећих изазова за пољопривредну производњу. Кроз интеграцију управљања ризицима од катастрофа (DRM) и климатски паметне пољопривреде (CSA) у јавне политике, институционалне оквире и праксу на терену, пројекат је допринео системском приступу јачању отпорности пољопривредног сектора. Током реализације, обезбеђен је технички допринос за осам докумената јавних политика, а капацитети су ојачани на националном и локалном нивоу кроз обуке, приручнике и методолошку подршку. Посебан фокус био је на демонстрацији мера климатски паметне пољопривреде. У 16 општина широм Србије и три научно-истраживачка института успостављена су демо поља, где је више од 35 климатски паметних пракси приказано у реалним условима производње. На овим пољима је око 1600 пољопривредника имало прилику да се директно упозна са мерама за смањење ризика од суша, поплава, мраза и других климатских екстрема. Пројекат је значајно допринео и развоју људских капацитета: обучено је око 80 запослених у Министарству пољопривреде, око 80 представника 23 локалне самоуправе, више од 400 пољопривредних саветодаваца, као и више од 300 ученика и наставника из средњих пољопривредних школа, чиме су принципи климатске отпорности интегрисани на свим нивоима. Посебна пажња посвећена је родној равноправности и оснаживању жена и младих, као кључних носилаца будућег развоја пољопривреде и руралних подручја. Завршетком овог пројекта, Србија је направила значајан корак ка модернијој, одрживијој и климатски отпорнијој пољопривреди, усклађеној са циљевима Европске уније и Зеленог договора. Постигнути резултати и научене лекције представљају чврсту основу за даље улагање у отпорност пољопривреде и дугорочну прехрамбену сигурност.
29-Jan-2026
PROČITAJ
На Београдском сајму данас је свечано отворен Седми Међународни сајам воћарства, виноградарства и повртарства „AgroBelgrade 2026“, који окупља водеће произвођаче, извознике, купце и компаније из Србије, региона и Европе. Сајам је отворио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић, који је поручио да Србија у 2026. годину улази са први пут јасно дефинисаним стратешким правцем развоја биљне производње, при чему воћарство, повртарство, виноградарство и цвећарство постају носиоци извоза, додате вредности и прехрамбене сигурности државе. Министар је подсетио да је Србија током 2025. године извезла више од 276 хиљада тона воћа у вредности од 728,5 милиона евра, што воће, уз вино, сврстава у најјаче извозне адуте земље. Он је најавио да ће држава већ током ове године повећати подршку по хектару за интензивне производње, као и инвестиције у вишегодишње засаде, производњу у заштићеним просторима, прераду и хладне ланце, како би се додатно ојачала конкурентност домаћих произвођача. Истовремено је најавио и повећање максималне вредности инвестиција за подизање вишегодишњих засада са три на пет милиона динара по хектару. Министар је подсетио и да почиње исплата подстицаја за захтеве поднете крајем прошле године, уз позив пољопривредницима да прате своје електронско сандуче, јер ће у наредним данима бити исплаћена значајна средства намењена производњи. Присутнима се у име града Београда обратио секретар за пољопривреду Саво Павичић, који је истакао да AgroBelgrade представља важну платформу за повезивање домаћих произвођача са купцима из региона и Европе. „Београд остаје поуздан партнер пољопривредницима и прерађивачима, а овакви догађаји показују да је главни град место где се склапају нови послови и граде партнерства важна за развој домаће пољопривреде“, поручио је Павичић. Директор сајма AgroBelgrade Владимир Живановић нагласио је да манифестација из године у годину бележи раст броја излагача и пословних сусрета, те да постаје једно од кључних места сусрета произвођача, извозника и трговачких ланаца из Европе. Он је истакао да овогодишње издање окупља излагаче из више од 15 земаља, уз снажан конференцијски и пословни програм, као и бројне Б2Б сусрете који директно повезују понуду и тражњу. AgroBelgrade 2026 окупља више од 500 излагача и брендова, као и бројне купце из Европе и региона, а током три дана одржавају се конференције, стручни скупови и пословни сусрети посвећени савременим технологијама, тржишним кретањима и изазовима у производњи хране. Министар Гламочић је поручио да је циљ оваквих догађаја да произвођачима донесу конкретне пословне прилике и већу сигурност у производњи, након чега је сајам AgroBelgrade 2026 проглашен свечано отвореним.
29-Jan-2026
PROČITAJ
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић одржао је у Министарству састанак са представницима Уније произвођача свиња Србије, на ком су размотрена актуелна питања у сектору свињарства, у условима поремећаја на домаћем и међународном тржишту. Произвођачи су током разговора указали на изазове са којима се суочавају, пре свега у погледу кретања откупних цена, трошкова производње, увоза меса и прасади, као и последица које на производњу имају мере биосигурности услед појаве афричке куге свиња. Гламочић је истакао да разуме забринутост произвођача и да Министарство континуирано прати стање на тржишту, узимајући у обзир интересе домаће производње, али и обавезе Републике Србије у оквиру међународних трговинских споразума и важећих прописа. Посебно је наглашено да тржишне прилике није могуће решавати административним мерама попут забране увоза, јер постоји ризик од контрамера које би могле угрозити и друге секторе пољопривреде. Министар је додао да Србија у сектору меса више извози него што увози и да је граница „двосмерна улица“. На састанку је указано да су тржишни поремећаји део шире глобалне ситуације, те да формирање цена зависи од понуде и потражње на домаћем и међународном тржишту. Подсетио је да држава не може административно одређивати цене, али да може деловати кроз системске мере и законске оквире. „Глобална кретања и поремећаји у трговинским односима између Европске уније, САД и Кине довели су до значајног пада цена свињског меса на европском тржишту, што се одразило и на Србију и ствара додатни притисак на домаће произвођаче. Сви очекују од државе да има чаробни штапић да можемо све да решимо, а не схватају да такве ствари регулише тржиште”, навео је министар. Гламочић је, међутим, подсетио присутне да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде учествовало у изради Закона о непоштеним трговачким праксама, који ће унапредити заштиту произвођача у ланцу снабдевања. Нагласио је и да се редовно спроводе мере надзора у области ветеринарске контроле и биосигурности, у складу са стручним стандардима, како би се спречило ширење заразних болести. Министар је представнике Уније произвођача свиња Србије упознао са мерама које држава предузима и планира да реализује како би се додатно олакшало бављење свињарством. Како је у изјави за Танјуг рекао, конкретно је договорено да се омогући увоз прасади за тов, јер произвођачи желе са тим да наставе, а домаћа производња није довољна да задовољи потребе товљача свиња. Подсетио је да су постојали одређени проблеми са увозом прасади, да неки произвођачи купују домаћу прасад за тов, док их неки увозе, јер их ипак немамо довољно. “Немамо их довољно зато што је Србија специфична. Ми веома много прасади кољемо, што није баш карактеристика у другим земљама – такво смо тржиште и зато смо се договорили да им то омогућимо”, рекао је министар. Додао је да су договорене и мере у циљу смањења трошкова које произвођачи имају приликом ветеринарских процедура, кроз поједностављење поступка и смањење броја узорака, како би финансијско оптерећење било мање. Гламочић је Танјугу рекао и да је саговорнике информисао о томе да је уредба о обележавању меса и месних прерађевина у домаћим трговинама у завршној фази израде и да ће бити спремна у наредне две до три недеље најкасније. Поред тога, Министарство ради и на увођењу система плаћања по квалитету меса на линији клања, који ће, како је најављено, бити уведен од наредне године. „То је комплексан систем који захтева време за увођење, али ће донети корист и произвођачима и потрошачима, јер ће се месо плаћати у складу са квалитетом“, појаснио је министар Гламочић Танјугу. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде остаје отворено за дијалог са свим пољопривредним произвођачима и наставиће да, у оквиру својих надлежности, тражи одржива решења са циљем очувања домаће производње, стабилности тржишта и заштите пољопривредника и потрошача.
29-Jan-2026
PROČITAJ
Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама и допуни Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години. Усвајањем овог документа стварају се услови да се исплате обавезе из претходног периода и истовремено решавају нови захтеви у текућој години. Највећи део средстава биће усмерен на директне исплате пољопривредницима – пре свега сточарима, произвођачима млека и ратарима, као и на оне који су улагали у механизацију, опрему, приплодна грла или органску производњу. Део новца иде и на пројекте који унапређују живот на селу, од побољшања производње до подизања квалитета инфраструктуре. Овом одлуком решавају се две важне ствари. Прва је да се измире преостале обавезе на основу јавних позива са краја прошле године, како би људи могли да наставе производњу без терета и да планирају нову сезону. Друга је да се систем пребаци у редовнији ритам исплата, где се не чека дуго на решења и где се држи реч када је новац обећан. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић истиче да „пољопривредник мора да осети да држава стоји иза њега онда када му је најпотребније. Када новац дође на време, то није помоћ, то је партнерство и то је реч која је испуњена“. Суштина је једноставна — ово је корак који треба да обезбеди да пољопривредник не чека, да зна да ће добити оно што му припада и да може да планира. Када новац стигне на време, то значи више сточне хране у амбару, више горива у тракторима, више сигурности за породице које живе од пољопривреде и више мотива да се настави борба у тешким условима. То је важна ствар за сваку сеоску кућу, али и за читаву земљу, јер без пољопривреде нема стабилног снабдевања храном, нема села и нема одрживог развоја. Ускоро следи још један важан корак – биће објављен Календар јавних позива за подстицаје за ову годину. То ће први пут омогућити да се на време зна када се који подстицај може реализовати и шта може да се планира на газдинствима. Та предвидивост је подједнако вредна као и сам новац, јер доноси сигурност и уређује систем. Министарство ће сада, после усвајања Уредбе, радити на томе да исплате буду континуиране и видљиве. Управа за аграрна плаћања има задатак да процес води тако да га пољопривредници осете у пракси, а не само као вест. Држава овом одлуком шаље поруку да пољопривреда не може да чека и да су обавезе према произвођачима приоритет.
29-Jan-2026
PROČITAJ
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде подсећа пољопривредне произвођаче да од 1. јануара 2026. године могу да изврше обнову регистрације пољопривредних газдинстава за текућу годину на порталу еАграр https://erpg.eagrar.gov.rs/. Приликом обнове регистрације неопходно је да корисници провере и ажурирају све релевантне податке о свом газдинству. Посебно је неопходно да подаци који се односе на: буду тачни и потпуни, јер су исти од значаја за правилну обраду захтева и остваривање права на подстицаје. Подсећамо пољопривредне произвођаче да је обновљена регистрација пољопривредног газдинства један од основних услова за остваривање права на подстицаје по било којој мери подстицаја у пољопривреди и руралном развоју, што подразумева и националне мере, и мере у оквиру ИПАРД програма. За све додатне информације, пољопривредни произвођачи се могу обратити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде на бројеве телефона: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 и 0800/106-107, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова.
28-Jan-2026
PROČITAJ
ИПАРД III решења за набавку нових трактора у оквиру Мере 1 – „Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава“ уручена су у згради Владе Републике Србије. Првих 19 решења корисницима који су успешно прошли поступак одобравања пројеката уручили су министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић и заменица амбасадора и шефа Делегације Европске уније у Републици Србији Пламена Халачева. Министар Гламочић истакао је да овај дан представља још један корак ка снажнијој, ефикаснијој и одрживијој српској пољопривреди. „Ово није само административни чин, већ доказ да се средства Европске уније и државна подршка спајају у заједнички циљ – да се нашим пољопривредницима обезбеде савремени услови рада, једнаки онима које имају њихове колеге у Европској унији“, поручио је министар. Он је додао да нови трактори доносе већу продуктивност, мање трошкове и мањи утицај на животну средину. Посебно је нагласио да ће кроз овај јавни позив подршку добити 369 пољопривредних произвођача, укупне вредности инвестиција од 2,7 милијарди динара. Од тог износа, Европска унија финансира 75 одсто, а држава Србија преко 700 милиона динара. Заменица амбасадора и шефа Делегације Европске уније у Србији Халачева честитала је новим корисницима и истакла да програм ИПАРД представља најзначајнији вид подршке Европске уније пољопривреди и сектору прераде хране у Србији, омогућавајући пољопривредницима и агробизнисима директан приступ бесповратним средствима. „Средства у оквиру програма ИПАРД III знатно су повећана у односу на претходни период, што одражава снажну посвећеност Европске уније развоју и модернизацији пољопривредног сектора у Србији, јер Србију видимо као будућу државу чланицу Европске уније. Желимо да та средства што ефикасније дођу до српских пољопривредника, прерађивача и предузећа у сектору пољопривреде“, изјавила је Халачева. Међу добитницима су пољопривредници из свих крајева Србије, од Сомбора и Шида до Ариља, Ирига и Богатића. Корисници су истакли да ова подршка за њих има огроман значај. Рудолф Кандлер из Чонопље, који је добио подстицај у износу од преко девет милиона динара, поручио је да ће му нови трактор омогућити да унапреди посао и повећа ефикасност на њиви. Лидија Јеремић из Отања код Пожеге, добитница подстицаја од више од пет милиона динара, нагласила је да је овај програм доказ да држава и Европска унија препознају труд пољопривредника и подстичу их да наставе да улажу у своја газдинства. Лазар Тодоровић из Ариља, који је добио подстицај у износу од преко 4,4 милиона динара, рекао је да му нови трактор представља значајну помоћ у обради земљишта и планирању наредне сезоне. „Савремена механизација је предуслов за квалитетну производњу, а овај програм нам омогућава да радимо брже, боље и са више сигурности“, навео је он. Присутни су истакли да ће нови талас инвестиција кроз ИПАРД III програм допринети развоју руралних подручја, повећању запослености и већој одрживости производње у Србији.
22-Oct-2025
PROČITAJ
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић, председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас и председник Савеза војвођанских Мађара, народни посланик проф. др Балинт Пастор посетили су данас компанију Telek Paprika d.o.o. у Мартоношу. Домаћин гостима био је Јожеф Телек, већински власник и директор компаније, који је представио погоне и резултате рада фабрике која већ више од три деценије успешно послује у области прераде поврћа и зачина. „На нашим линијама се без прекида ради током целе године. Годишње прерадимо око 45.000 тона сировине – спанаћа, першуна, мирођије и паприке, и произведемо више од 4.000 тона готове робе. Више од 90 одсто производње извози се у Европу и друге делове света. Поносни смо што све почиње од домаћег семена и домаће сировине“, истакао је Телек. Министар проф. др Драган Гламочић нагласио је да ова компанија представља пример како пољопривреда може бити мотор развоја целе заједнице. „Од малог породичног посла настала је фабрика која данас запошљава 176 радника и сарађује са више од сто пољопривредних газдинстава. Овде видимо модел који желимо широм Србије – производња која се ослања на домаћу сировину, прерађује је и извози готов производ. Telek Paprika показује да Србија може да извози квалитет, а не само сировину“, поручио је министар. Он је додао да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде подржава овакве системе који обједињују примарну производњу и прераду, унапређују енергетску ефикасност и уводе нове технологије попут соларних електрана, постројења за пречишћавање отпадних вода и система за поврат топлоте. Председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас истакао је да је пољопривреда стуб војвођанске економије. „Велика нам је част и задовољство што смо са министром Гламочићем данас у Мартоношу. Имали смо прилике да видимо два изузетна предузећа и пројекта која обезбеђују егзистенцију за више од 500 породица. Ово је доказ да се кроз додату вредност и извоз гради будућност наше пољопривреде“, рекао је Јухас. Председник Савеза војвођанских Мађара, народни посланик проф. др Балинт Пастор подсетио је да су овакви примери изузетно важни за привредни и извозни потенцијал Србије. „Ако знате да се од биља као што су першун, мирођија и паприка производе десетине хиљада тона годишње, и да та роба одлази у све крајеве света, онда је јасно колико је ово важно за нашу земљу. Из Мартоноша не одлази само роба – одавде одлази порука да Србија има шта да понуди свету“, поручио је Пастор. Посета у Мартоношу завршена је обиласком производних погона и разговором са запосленима. Саговорници су се сложили да овакви примери показују колико је важно повезати домаћу пољопривреду и прерађивачку индустрију, јер се само на тај начин ствара стабилна економија и дугорочна сигурност за сеоске средине у Србији. У обиласку компаније Telek Paprika d.o.o. учествовао је и државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Атила Јухас и заменик покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство Золтан Тот.
