NOVOSTI
Ministarstvo ostaje dostupno za dijalog i saradnju, uz uverenje da je partnerski odnos sa udruženjima važan za donošenje održivih i efikasnih mera u korist poljoprivrednika širom Srbije. Međutim, kako bismo osigurali da u tim razgovorima učestvuju predstavnici koji zaista zastupaju interese najšireg kruga poljoprivrednika, neophodno je da udruženja koja se obraćaju Ministarstvu pokažu svoju reprezentativnost na transparentan način. U tom smislu, radi efikasnije organizacije sastanaka i boljeg razumevanja struktura koje se obraćaju Ministarstvu, pozivamo sva udruženja poljoprivrednika koja podnose zahtev za zvaničan sastanak da, uz zahtev, dostave sledeće podatke: – Da su registrovani u APR i Statut udruženja ukoliko nije javno objavljen, – Ukupan broj članova udruženja, – Osnovne delatnosti kojima se članovi bave (npr. ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo i sl.), – Procenjena površina zemljišta koju obrađuju ili broj grla stoke u vlasništvu članova, – Imenovane predstavnike sa ovlašćenjem, uz potpise članova koji potvrđuju da ih ti predstavnici zastupaju. Ova praksa ima za cilj da osigura da u dijalogu sa Ministarstvom učestvuju udruženja koja stvarno i legitimno predstavljaju poljoprivrednike širom Srbije. Na taj način želimo da sprečimo eventualne zloupotrebe i da ojačamo poverenje između institucija i poljoprivredne zajednice. Ministarstvo ostaje otvoreno za saradnju i dijalog, ali insistira na transparentnosti i odgovornosti svih aktera koji žele da učestvuju u kreiranju poljoprivredne politike.
13-May-2025
PROČITAJ
Kada sam pre tri nedelje preuzeo funkciju ministra, cena žive vage svinja bila je 160 dinara po kilogramu. Danas je 200 dinara, plus PDV. To je rezultat uvođenja reda u sistem izdavanja uvoznih dozvola i obaveze da se one dopunjuju podacima neophodnim za praćenje porekla i sledljivosti proizvoda. Naročito je važno u ovom momentu, pošto se u susednoj Mađarskoj pojavila opasna zarazna bolest životinja slinavka i šap. Srbija, zemlja sa dugom tradicijom u svinjarstvu, našla se u apsurdnoj poziciji da uvozi svinjsko meso. Zato smo reagovali odmah, kako bismo stabilizovali tržište i zaustavili dalje poremećaje. Promene u izdavanju dozvola nisu restriktivne, već neophodne za uvođenje transparentnosti i zaštitu domaće proizvodnje, kao i zdravlja građana. Ovo u intervjuu za “Novosti” kaže Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije, i naglašava da naša zemlja ima najbolju prehrambenu sigurnost u celom regionu, ne zavisi od uvoza i šta god da se desi može da ima samodovoljnost u svim namirnicama. – Kad imamo stabilnu cenu, ljudi će ulagati u sektor svinjarstva. Zato ćemo pooštriti i povećati broj inspekcijskih kontrola. Jer mora tačno da se zna za šta može da se služi zamrznuto meso, za šta rashlađeno, kako mora da se deklariše. Ne može da bude meso iz uvoza a da se ne naznači rok trajanja ili kada je uvezeno. Zbog dužine transporta, to meso u prodavnicama ne može da bude mlađe od sedam, a u većini slučajeva je deset dana. Znate šta je domaće, i starost jedan dan, a šta je sedam dana i dovode vas u zabludu. Prošlo je više od 12 godina od kada ste bili na čelu Ministarstva poljoprovrede, šta se promenilo? – U poslednjih 30 godina u sektoru mlekarstva nikada nije bilo ovako loše. Iz više razloga. U Srbiji dajemo odlične podsticaje i podigli smo proizvodnju koja je porasla za desetak odsto. Prošle godine, međutim, desila nam se pojava aflatoksina koji prelazi u mleko i tu smo bili limitirani u izvozu. Ta vancarinska barijera koju je EU nametnula, zbog Amerikanaca, sad košta i nas. Ograničava nam izvoz, a s druge strane imamo enorman uvoz mlečnih proizvoda. Na prvom mestu to je “sir” koji u sebi sadrži palmino ulje i ne može se nazvati sirom, a nama prema nekim proračunima oduzima čak oko 25 odsto našeg otkupa mleka. To je napravilo zagušenje, tako da mi ovih dana imamo otkazivanja otkupa mleka od naših farmera. Zbog toga smo bili prinuđeni da napravimo red u izdavanju uvoznih dozvola, kako bismo koliko-toliko uspeli da stabilizujemo tržište. Kakva je situacija sa navodnjavanjem? – Situacija sa navodnjavanjem u Srbiji nije tako kritična kao što se stiče utisak u javnosti. Barata se sa zvaničnim statističkim podacima, ali verujte mi da ćete retko u Vojvodini naći nekog da ima proizvodnju koja zahteva navodnjavanje a da nema sistem. Zato što ne prijavljuju bunare, jer procedure dozvole za njih su toliko komplikovane da to ispada kao da bušite naftu! I ne isplati se navodnjavanje tamo gde gajite obične kulture, ječam, kukuruz. Isplati se za semensku proizvodnju, povrtarstvo, voćarstvo… Ima mesta za pomak, moraju se relaksirati određene procedure za dobijanje dozvola. Imamo i sredstva iz Abu Dabi fonda koja uspešno koristimo. Da li su još neke mere zaštite srpskog tržišta u planu, kada je u pitanju mlekarstvo? Farme moramo da digitalizujemo da bi mladi ljudi ostali na selu. Pripremamo i uredbu koja je u završnoj fazi i u narednih nekoliko nedelja biće usvojena na Vladi. Više neće biti moguće da vam neko prodaje picu sa sirom koji je od palminog ulja, a ne od mleka. I takav proizvod će moći da se nađe na tržištu, ali moraće da bude jasno označeno. Burek se, na primer, masovno pravi sa sirom od palminog ulja, čak i pavlaka u restoranima brze hrane. Ti proizvodi sa palminim uljem stižu uglavnom iz uvoza sa svih strane, a čak je počela proizvodnja i na našem tržištu. Ništa mi ne zabranjujemo, ali ne možemo da dozvolimo da neko misli da je detetu kupio sir, jer na etiketi krupnim slovima piše mleko, dok je ispod sitnim slovima naznačeno palmino ulje sa učešćem većim od 50 odsto. Aflatoksin je problem već godinama, da li će Srbija spuštati granicu kako bi joj se otvorila vrata EU? – Rešavaćemo i aflatoksin ove godine. Ideja nam je da uvedemo u upotrebu dronova u zaštiti naših kultura, prvenstveno kukuruza kako bismo ga u odgovarajućoj fazi tretirali sa fungicidima. Na taj način postajemo konkurentni da naše mleko može da izađe na okolna tržišta, jer aflatoksin je taj koji nas blokira. Mi ćemo spuštati njegove dozvoljene granice, ali da se ne zavaravamo, nivo iznad 0,05 koji je dozvoljen u EU, imaju i Hrvatska i Mađarska, samo se o tome manje priča. Ne treba da budemo zabrinuti zbog toga što je kod nas dozvoljeno 0,5 aflatoksina, jer je to bezbedno po ljude. Zato veći deo sveta ima dozvoljen nivo od 0,5, ali kako smo zemlja koja ide ka EU ići ćemo ka snižavanju te granice. Kako komentarišete zahteve za vanredne parlamentarne izbore? – Kada je sve ovo počelo, predsednik Srbije je nudio i referendum i vanredne parlamentarne izbore, ali koliko se sećam, a dobro se sećam, niko nije hteo da prihvati. Ja sam profesor fakulteta i mislim da su u celoj toj priči više uključeni profesori nego studenti. Kod mene na fakultetu se javno objavljuju zapisnici sa plenuma, kada su konkretno glasali ko će biti premijer ekspertske vlade, glasalo je ukupno 16 studenata i profesora. A na našem fakultetu studira nekoliko hiljade akademaca. Šta ste prvo uradili kada ste došli u Ministarstvo? – Prvi dan sam imao dva sastanka sa dve najkritičije uprave. Najpre sa Upravom za agrarna plaćanja kroz koju prođe više od 90 odsto budžeta Ministarstva poljoprivrede i to su podsticaji za naše proizvođače. Od njihove efikasnosti zavisi naša poljoprivredna proizvodnja i zadovoljstvo poljoprivrednika i na kraju krajeva rezultat rada ovog ministarstva. Do tog dana kada smo imali sastanak, znači za tri i po meseca, bilo je isplaćeno 14 odsto podsticaja od mogućih sredstava. Od tada je prošlo tri nedelje i za to vreme je isplaćeno 18 procenata, što znači da smo više isplatili za tri nedelje nego za 3,5 meseca. Ukupna realizacija je 32 odsto. Svi moraju da budu svesni da je budžet nešto što se puni i prazni svaki dan. Nije budžet neka vreća para, sve to zavisi od priliva novca. Ono čega se ja pribojavam to su ove blokade jer se manje puni budžet. U suštini mi zasada nemamo problem, jer imamo mnogo više mogućnostu da povučemo pare od Ministarstva finansija i tu treba biti fer pa reći da sve to je moguće jer imamo ministra finansija Sinišu Malog koji je omogućio da sistem dobro funkcioniše i razume specifične potrebe poljoprivrede. Drugi sastanak je sa Upravom za veterinu koje vodi brigu o zdravlju životinja i ono što mnogi građani ne znaju to je da brinu i o svoj hrani, osim par izuzetaka za koje je zaduženo Ministarstvo zdravlja. Znači kompletna bezbednost i kvalitet hrane animalnog porekla, meso, mleko… Na šta su žalbe poljoprivrednika najčešće upućene? – Najviše se žale na kašnjenje u isplati podsticaja. Taj problem se desio u momentu kada je otvoren e-agrar preko noći. Sve je urađeno vrlo brzo, ne vodeći računa o prosečnoj starosti našeg poljoprivrednika, s obzirom na to da smo mi jedna od najstarijih nacija u Evropi. Da ne pričamo o gazdinstvima lociranim u brdovitim krajevima, ruralnim sredinama gde ljudi nisu bili dovoljno digitalno pismeni. Čak i mlađim poljoprivrednicima bilo je teško uvesti obavezu da sve završavaju preko e-agrara, ali svakim danom ide to sve bolje. Ovlastio sam moju posebnu savetnicu Milicu Janković da preuzme ulogu i u tome koordinira sve stručne službe, kojih ima 33 na teritoriji Srbije i da maksimalno pojednostavimo i rešimo probleme. Novac iz IPARD fondova ne koristimo dovoljno. Šta se može učiniti da naši proizvođači lakše dođu do bespovratnog novca? – Kod IPARD fondova bilo je određenih propusta. Tu ćemo morati da radimo da napravimo pomak da počne efikasnije da se isplaćuju ta sredstva. Predstoje nam i razgovori sa evropskom komisijom da vidimo oko tih granica između nacionalnih i IPARD mera. Zato što imamo propise, nešto što se finansira iz nacionalnog budžeta ne može iz IPARDA i obrnuto. Nije to bio zahtev Evropske unije, već su naši to loše pregovarali i izveli. Na primer, kada je mlečni sektor u pitanju stavljena je granica od 29 krava i ko ima 30 krava mora da ide na IPARD. Farma sa toliko grla nema šanse da aplicira za IPARD, jer to su procedure koje su vrlo striktne i komplikovane, dugo traju i naša gazdinstva nisu spremna za to. Sugerisaćemo da se granice pomere, da manji budu finansirani iz budžeta, a da ona veća gazdinstva idu na IPARD. Često se u javnosti pojavljuju informacije da se poljoprivreda ne isplati. Kako komentarišete ove tvrdnje? – Odrastao sam na selu, išao sam u nadnicu da radim na njivi po celo leto. Kasnije sam se bavio proizvodnjom kupusa, imao farmu pilića i koka nosilja, dok god grad nije stigao do Futoga i kada sam morao da ugasim živinarsku proizvodnju. Svi bolje žive, činjenica je da puno rade, ali da ima zarade – ima. Srbija je među najstarijim nacijama u Evropi, posebno među poljoprivrednicima. Zato mi idemo na uvođenje novih tehnologija, jer niko neće teške poslove da radi. Konkretno u mlekarstvu to je uvođenje robota za mužu, gde smo stavili granicu od 70 krava kad se isplati uložiti u tog robota. Imamo raznih načina kroz koje može da se olakša posao, ne radi se isto kao što su nekad radili naši stari. Ali, neće biti lako. Razmišljamo da uvedemo da se ne isplaćuju iste subvencije malim gazdinstvima u ruralnim sredinama i ostalim krajevima. Naredne godine planiramo da se izjasne da li će da budu komercijalno ili nekomercijalno gazdinstvo. Za one koji se opredele za nekomercijalni deo, mi bismo za njih napravili paket sredstava koja bi bila isplaćena odjednom, od nekoliko stotina hiljada dinara, da oni mogu da žive. Biće propisano da moraju da imaju određeni broj ovaca, krava… Da im damo mogućnost da imaju neku svoju malu preradu, da ostanu da žive na selu. Svi poljoprivrednici i veliki i mali imaju svoju ulogu. Veliki nam čuvaju prehrambenu stabilnost, mali čuvaju sela. AUTOR TEKSTA: MARIJANA SPASENOV AUTOR FOTO: D. MILOVANOVIĆ
13-May-2025
PROČITAJ
Pojedini mediji konstatuju da ste svoj mandat započeli prilično žustro. Ipak, uoči izbora nove vlade komentari nekih udruženja bili su da je srpskoj poljoprivredi potreban mađioničar – a ne ministar. Šta vam ovakve izjave ukazuju? To govori da su ljudi već postali svesni težine u kojoj se našla poljoprivreda i da postoji nepouzdanje da li je neke probleme uopšte i moguće rešiti. Volim izazove, uspeo sam da okupim tim zaista kompetentnih ljudi sa iskustvom koji su radili u sistemu i duboko verujem da će dobra organizacija dati efekat. Rekli ste i da se agrarna politika neće kreirati na ulici, da imamo veliki budžet, ali da subvencije ne daju uvek najbolje rezultate. Gde se to najviše primećuje? Okupićemo najkompetentnije ljude u ovom sektoru i predstavnike udruženja poljoprivrednika i doći ćemo do najboljeg rešenja. Ali svima treba da bude jasno da će se politika raspodele novca iz budžeta bazirati na ostvarenim rezultatima i analizi tržišta. Jer šta se nama desilo? Oni koji nisu izašli na ulice nisu dobili praktično ništa. I sada imamo situaciju da u sektoru svinjarstva nemamo dovoljno mesa za svoje potrebe. Tako smo prošle godine uvezli 500.000 prasadi, više od 50.000 tona. A fond krmača ne da nije ostao na istom nivou, već je i pao. Potrebno je da usmerimo agrarnu politiku u onom smeru koji će obezbediti prehrambeni suverenitet, sigurnost države, odnosno naših građana. Da li ovo podrazumeva oštre rezove? Ne, ovo ne znači da ćemo sad napraviti veliki zaokret i da će ljudi ostati bez nekih podsticaja. Ali jedan deo novca moramo da oslobodimo za one ljude koji su mlađi, koji žele da ostanu da žive na selu i nabave opremu. Jer bez najsavremenije opreme, objekata i životinja koje su najproduktivnije naša poljoprivreda neće biti konkurentna ni u regionu. Često čujem komentare da sam protivnik ratara, pošto sam stočar. Pokušavam da situaciju sagledavam realno. Ne treba smetnuti s uma da je evropska zajednička politika nastala 1962. godine i da je Evropa potpuno druge mere primenjivala od tada pa sve do 1992, kada je kreirala svoju budućnost i dok nije postala samodovoljna u sektoru proizvodnje hrane. Mi se u pojedinim granama sad nalazimo gde je Evropa bila na početku, i to konkretno u sektoru svinjarstva. Oni su čak u to vreme ograničavali cenu. Mi to nećemo raditi, ali ćemo se baviti investiranjem u treće grane. Do nekih izmena u politici podsticaja će ipak doći? Poljoprivrednici neće ostati bez subvencija i osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju. Kada je reč o drugim regresima koji su aktuelni, oni će biti predmet diskusije. O tome upravo razgovaramo s predstavnicima finansija jer budžet za poljoprivredu nije mali i moraju se znati efekti davanja. Recimo, trenutno nema razloga da stimulišemo nabavku junica za proizvodnju mleka dok ne rešimo otkup, ali ima razloga da investiramo u svinjarstvo, dok u živinarstvu moramo da rešimo izvoz, tako da su to goruća pitanja i na tome radimo. Kritikovali ste Upravu za agrarna plaćanja posebno zbog kašnjenja i dinamike isplate podsticaja. Jesam krenuo oštro, izneo sam egzaktne podatke. Ne zanima me da li je neko došao sa nekom preporukom ili u mandatu nekog bivšeg ministra. Svi koji budu radili će imati mesto, a efikasnost će biti praćena isključivo preko objektivnih pokazatelja. Ovde je najbolji pokazatelj realizacija podsticaja. Rekli ste u aprilu da 14 odsto realizacije podsticaja apsolutno nije dovoljno. Mogu da kažem da smo od tada realizovali više od 30 procenata subvencija. Praktično, više je urađeno za tri nedelje nego za četiri meseca. Biće ispoštovano sve što je dogovoreno. Dakle, nisam mađioničar ali mnogi problemi će biti rešeni. Broj ljudi koji radi na plaćanjima u upravi je ograničen ali su oni uže specijalizovani. Jedni rade samo premije za mleko, drugi nešto drugo, pa kada se raspiše konkretan javni poziv praktično je angažovana samo desetina zaposlenih. I zato su nam se desila ogromna kašnjenja u obradi zahteva. Maksimalno će biti ubrzana isplata, ali ne treba očekivati da će sve preko noći biti ispravljeno jer nije moguće ni zbog nekih tehničkih stvari. Predstoji nam sigurno godinu dana da to sve objedinimo. E-agrar je nesumnjivo koristan, ali se nekako stiče utisak da su problemi sa kašnjenjem počeli otkad je platforma uvedena. E-agrar je odlična stvar. Ali od početka sam bio mišljenja da ne može da se uvede za dva-tri meseca i bez ozbiljnog i dugotrajnog testiranja, pogotovo kada imate više od 400.000 korisnika. Da ne pričamo o tome kako treba da je koriste ljudi u selima koji imaju 60–70 godina. Ta naša populacija je stara i nedovoljno tehnološki obrazovana. Lično sam preko „Fejsbuka” komunicirao sa poljoprivrednicima. Dobio sam na hiljade poruka i prvih desetak dana odgovorio sam na sve. Ubuduće će sve one biti prosleđene službi koja će se time baviti. Suština je da sam manje-više uočio koji su to gorući problemi s isplatama. Šta je ono na šta poljoprivrednici mogu da računaju sledeće godine? Već za nekoliko nedelja ćemo izaći s kalendarom konkursa do kraja godine, a sledeće godine će biti objavljen na samom početku. Istina je da smo zbog svih ranijih dešavanja i pritisaka imali i neka nerealna obećanja. MMF je ovo primetio i ograničio nam je budžet za poljoprivredu tako da u naredne tri godine neće moći da bude uvećanja. Da budemo sasvim realni, trenutno je taj iznos u procentima veći nego što poljoprivreda doprinosi rastu bruto domaće vrednosti. Tako da ne možemo da kažemo da to nije dovoljno novca. Pre mislim da je on loše pozicioniran. Smatram i da smo nekim merama državne politike i subvencionisanja napravili uspavanku za domaću poljoprivredu. Suočili ste na početku sa dosta problema. Recimo, najurgentniji je višak mleka na tržištu, otežan otkup i negodovanje proizvođača. Ovo nije tajna. Ne bežimo od teških tema pa i da trenutno imamo viškove mleka, i to iz više razloga. Država je povukla zaista odlične mere koje su dale efekta i to veoma brzo: kroz subvencije za prvotelke, povećanje premija i tako dalje. Međutim, dogodilo se da smo prošle godine imali povećan nivo aflatoksina kod kukuruza i nemogućnost izvoza. A onda i stihijski dopušten uvoz. Frapiran sam podatkom da je oko 25 odsto našeg kompletnog otkupa mleka ušlo kroz takozvane sireve sa palminim uljem i to je značajno ugrozilo domaće proizvođače. Da li će uvoz ovih proizvoda biti zabranjen, ograničen na neko vreme kao što su proizvođači mleka zahtevali? Ne želimo ništa da zabranjujemo ali nećemo dozvoliti uvoz onoga što nije po propisima, što nije kvalitetno i nema sledljivost. Pre svega, ti proizvodi neće više moći da se zovu sirevi. Oni koji ga stavljaju u promet moraće jasno da istaknu tu oznaku. Ne samo na sirevima, odnosno kačkavaljima, već i na pavlaci koja se obilato koristi u picerijama i restoranima brze hrane. Ti proizvodi, uz minimalni udeo mlečnih masti, sadrže najvećim delom masnoću od palminog ulja – nekada i do 50 odsto i nekoliko puta su jeftini od pravih. Ovo će biti zajednička akcija sa tržišnom inspekcijom jer unakrsno možemo mnogo lakše da proveravamo. Ko bude i dalje hteo da koristi te proizvode moraće da istakne informaciju (znak) i u jelovniku ali i na ambalaži kutija za dostavu pice i druge hrane. Mislim da ćemo na ovaj način faktički rešiti značajan deo viškova mleka. Sačekalo vas je još iz prethodnog mandata pitanje rešavanja aflatoksina. Da, to je drugi kratkoročni cilj. Aflatoksin je problem celog regiona zbog klimatskih uslova ali mi ćemo početi da se obračunavamo. Ideja jeste da sve pripremimo pred sezonu. Već je kreirana kreditna linija za nabavku dronova za prskanje kukuruza jer je uz pomoć njih tretman fungicidima jeftiniji nego prskalicama. Ne mislim da pitanje smanjivanja nivoa aflatoksina možemo brzo da rešimo u celoj Srbiji. Ali sam siguran da možemo u većem delu Vojvodine jer su tamo veća imanja, farme i ceo proces možemo lakše da izvedemo. Zašto ovo govorim? Iz razloga što će onda naše mleko moći da ide u izvoz, a kada to rešimo nećemo imati viškove. Ni sada nemamo zabranu? Imamo samo drugačije propise ali to građane ne treba da brine. Sad malo zalazim u politiku, ali mislim da ljudi i to treba da znaju. Tu granicu aflatoksina od 0,05 Evropa nije propisala zato što je imala problema pa je morala da ga kontroliše. Od Mađarske pa severno aflatoksina nema uopšte. Međutim, u to vreme Amerika ga je imala ali imala je i mnogo bolju cenu mleka i veću produktivnost u odnosu na Evropu. I ta granica je uvedena i izračunata na bazi konzumacije malog deteta, i to da pije nekoliko litara mleka dnevno, što je nemoguće. Praktično da bi se zaštitilo tržište od uvoza? To je jasno i Amerika je mnogo dobro znala da je to bio protekcionizam i zato ne čude ni ova njihova sadašnja obračunavanja. Ali i nas je sve ovo u međuvremenu počelo da košta. Može se reći i da državni budžet košta nedovoljna realizacija IPARD-a. Nažalost, ne mogu da kažem da sam zadovoljan ali još nisam dobio potpunu analizu realizacije. Imamo 2. jula zakazan sastanak sa predstavnicima iz Evrope tako da ćemo pričati na tu temu. Smatram da je suština lošijih rezultata granica između nacionalnih mera i IPARD-a. Navešću vam primer recimo za goveda. Granica je stavljena na 29, a to znači da onaj ko ima 30 goveda mora da konkuriše za podsticaje iz IPARD-a. Evo spreman sam da kažem kako nema šanse da se to dogodi i da će nam taj novac propasti. Jer nama je 90 odsto gazdinstava malo i njima moramo da damo stimulaciju da bi opstali. Ali to je bio naš propust, neće EU da se bavi specifičnostima naše poljoprivrede. Ima li rešenja? Evropa bi od nas najradije da kupuje žitarice i to je legitimno. Međutim, koji je naš interes da stimulišemo subvencionisanu proizvodnju kukuruza i pšenice, koje ćemo izvoziti njima, a oni nama meso. I mogu naši ratari da se ljute, koliko god hoće, mi ćemo ih i finim merama usmeravati. Moramo pokriti svaki hektar, barem s jednim uslovnim grlom, da bismo mogli kroz to đubrivo da vratimo zemlji plodnost. Ali tu su i druge profitabilnije grane. Recimo, Srbija na 200.000 hektara pod voćem ostvari 1,3 do 1,5 milijardi evra, što kroz izvoz plodova, što prerađevina. A na oko 1.700.000 hektara zasejanih žitarica 400 do 500 miliona. Praktično sa osam puta većih površina imamo tri puta manje novca od izvoza. Znači, nije da ministar ne voli ratare, nego je to prosta matematika. Ipak, osim malinara, u zahtevima prema državi voćari koji donose velike prihode uvek su manje glasni i od ratara i od stočara. A od posledica klimatskih promena možda su i na najvećem udaru. I prošli su lošije. A nemamo ni dinara da im pomognemo na bilo kakav način. Mi moramo da oslobodimo bar pet odsto budžeta za intervencije na tržištu. Smatram da će biti potrebe za tim. Ako nije mraz ili grad, desiće se suša. Bitno je pomoći ljudima u tim momentima kada je jako teško ali naravno ciljano. NISMO MOGLI DA PREDVIDIMO TEKTONSKE POREMEĆAJE Kada možemo da očekujemo novu strategiju poljoprivrede za period 2025. do 2034. godine? Strategija je pri kraju. Nažalost, počela je da se radi prilično kasno. Ali može se svesti na ono što sam i rekao, postizanje prehrambenog suvereniteta, odnosno prehrambene sigurnosti naše države i prema tome će sve druge mere biti i podešene. U narednih mesec-dva izaći ćemo sa strategijom u javnost. Pokušavamo da je svedemo na realne ciljeve, ono što možemo da ostvarimo, a ne kao prethodni put na neke brojeve. Očigledno je da nismo mogli da predvidimo kakvi nas tektonski poremećaji očekuju na međunarodnom nivou. AUTOR TEKSTA: IVANA ALBUNOVIĆ
12-May-2025
PROČITAJ
U Somboru, 5. maja 2025. godine, veterinarski inspektori su u saradnji sa policijom sproveli vanrednu kontrolu na pijaci. Na jednoj od tezgi zatečeno je oko 69 kilograma suvomesnatih proizvoda bez žiga, deklaracije ili dokaza o poreklu. Proizvodi su uklonjeni sa tržišta i propisno uništeni u prisustvu nadležnih službi. Istog dana u Kljajićevu, u registrovanom objektu za preradu mesa, zatečeno je oko 33 kilograma proizvoda bez mogućnosti utvrđivanja porekla i bez dokumentacije o sledljivosti. Hrana je povučena iz prometa, objekat je privremeno zatvoren, a preduzete su mere u skladu sa zakonom. U Kanjiži i Senti, 4. maja, kontrolom je utvrđeno prisustvo oko 30 kilograma mesa, 32 kilograma mlečnih proizvoda, 10 kilograma ribe i 50 kilograma hrane za životinje, sve bez adekvatne dokumentacije. Proizvodi su poreklom iz inostranstva i proglašeni su nebezbednim. Povučeni su iz prometa i uništeni u skladu sa propisima. U Srbobranu, 5. maja, u neregistrovanom objektu, zatečeno je približno 450 kilograma hrane životinjskog porekla — sveže i pečeno meso bez žiga i pregleda veterinarskog inspektora. Delatnost je odmah obustavljena, a hrana uništena u kafileriji. Najveća količina nebezbedne hrane otkrivena je 10. maja u Horgošu, gde je postupajući po pozivu kriminalističke inspekcije, veterinarski inspektor iz Kikinde izvršio kontrolu zaustavljenog vozila. U njemu je pronađeno oko 900 kilograma mesnih i 160 kilograma mlečnih proizvoda bez ikakve prateće dokumentacije, prevoženih na neodgovarajućoj temperaturi i bez mogućnosti utvrđivanja porekla. Sva hrana je proglašena nebezbednom i upućena na uništenje. Ministarstvo apeluje na građane da hranu kupuju isključivo u registrovanim objektima i od proverenih proizvođača. Zahvaljujući budnosti i saradnji inspekcijskih i policijskih službi, pokazujemo da država sprovodi sistemski nadzor i da su nadležne institucije posvećene očuvanju zdravlja potrošača. U toku je nastavak kontrole, a svaka sumnja u poreklo ili kvalitet hrane biće temeljno ispitana u skladu sa zakonom.
12-May-2025
PROČITAJ
Obraćajući se prisutnima, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije prof. dr Dragan Glamočić poručio je da je Majevica simbol srpske industrije i jedna od retkih fabrika koja je uspešno prošla kroz proces privatizacije i danas predstavlja stub stabilne domaće proizvodnje. „Majevica je u proteklom periodu započela i proizvodnju traktora, a više od polovine delova od kojih ih sastavlja izrađuje se u Srbiji. Verujem da će uskoro izaći i na strana tržišta – pre svega ona u kojima smo nekada već bili prisutni, kao što su afričke zemlje. Naš zadatak je da obezbedimo prehrambeni suverenitet Srbije, a bez domaće mehanizacije to nije moguće. Majevica je postala sinonim za sistem“, naglasio je ministar Glamočić. Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević istakla je značaj međunarodne saradnje i mogućnosti koje ona pruža, posebno u kontekstu proširenja tržišta za srpsku privredu. Ona je naglasila da će jedan od prioriteta njenog mandata biti organizovanje poseta tržištima na kojima Srbija već ima dobre političke odnose i gde postoji realna potreba za srpskim proizvodima. Kako je navela, kompanije poput Majevice, koje proizvode konkurentne i kvalitetne proizvode, imaju dobre izglede da uspešno posluju na tim tržištima. Ministarka je izjavila i da je zadatak države da srpskim kompanijama otvori vrata – politički, institucionalno i trgovinski – i da Srbija postane prepoznatljiv i pouzdan partner u tim regionima. Ovakvim pristupom, naglasila je, obezbeđuje se ekonomski rast i pruža podrška domaćim privrednicima. Direktor fabrike „Majevica“ Radovan Komad istakao je da je najveća vrednost kompanije — čovek. „Uprkos globalnom rastu cena sirovina mi smo u poslednjih pet godina snizili cene pojedinih proizvoda i do 40 odsto. Majevica je jedina fabrika u Srbiji koja je u vreme inflacije snižavala cene, a podizala kvalitet. To je naša poruka: da Srbija ne bude uvozno zavisna, već da domaći poljoprivrednici mogu sve što im je potrebno da kupe u svojoj zemlji“, rekao je Komad. On je dodao da danas Majevica proizvodi preko 150 priključnih mašina i tri tipa traktora, te da se u narednom periodu očekuje još noviteta u proizvodnji. Svoj doprinos svečanosti dao je i poljoprivrednik Konstantin Milošević iz Iriga, čije je gazdinstvo u kratkom roku nabavilo tri mašine iz Majevice, a uskoro i traktor. „Za našu kuću nikada nije bilo svejedno koju fabriku podržavamo. Mi biramo Majevicu. Jer tu rade ljudi koji razumeju poljoprivredu, obezbeđuju rezervne delove, dugu garanciju, isporuku na kućnu adresu i povoljno plaćanje na rate – sve ono što čini razliku. A najvažnije, novac ostaje u Srbiji. Moj otac i ja to zovemo glasačkim novčićem – i mi ćemo uvek glasati za domaće,“ poručio je Milošević. Svečanost povodom velikog jubileja Majevice završena je predstavljanjem više od 100 proizvoda, uključujući i deset novih modela, kao potvrde da tradicija nije prepreka napretku, već osnova za još uspešniju budućnost. Autor foto: Tanjug
10-May-2025
PROČITAJ
Nedavne promene u režimu uvoza ili tranzita pošiljaka u Republiku Srbiju, koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli, ne predstavljaju zabranu uvoza, već uvođenje pojačane kontrole izdavanja predmetnih rešenja, u skladu sa aktuelnom epizootiološkom situacijom u svetu, kao i na osnovu analize rizika, kojom se, između ostalog, detaljnije utvrđuju geografske i druge karakteristike zemlje izvoznice, odnosno zemlje provoza, a koje utiču na pojavu, širenje i opstanak bolesti. Ova mera doneta je kao odgovor na pojavu zaraznih bolesti životinja u određenim zemljama i ima isključivo preventivni karakter – sprečavanje unošenja zaraznih bolesti koje nisu prisutne na teritoriji Republike Srbije. Cilj je da se, kroz pojačanu veterinarsko-sanitarnu kontrolu i dodatnu procenu zdravstvene ispravnosti proizvoda, obezbedi najviši nivo bezbednosti. Uvoz pošiljaka odvijaće se na osnovu detaljnije analize rizika. Zahvaljujemo na razumevanju i spremnosti na saradnju u cilju očuvanja veterinarskog javnog zdravstva.
10-May-2025
PROČITAJ
„Ovo nije šalter. Ovo je servis. Ljudi moraju dobiti odgovor, objašnjenje i pojašnjenje. Da znaju gde su pogrešili, šta nedostaje i šta je potrebno da se zahtev reši“, izjavio je ministar i poručio da više neće biti „odgovora u prazno“, već da će Centar biti u punom kapacitetu na usluzi. Ministar Glamočić je tom prilikom lično razgovarao sa više poljoprivrednika, i to ne samo u prostorijama Centra, već i putem telefona, odgovarajući direktno na njihova pitanja i unoseći, kako je rekao, „novu energiju u rad službe“. Zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja i operateri obučeni za rad sa poljoprivrednicima do sada su komunicirali sa građanima samo putem telefonskih linija i upita na elektronske adrese. Tokom aprila primljeno je više od 22.000 poziva, a operateri su angažovani punim kapacitetom. Pored telefonske i imejl komunikacije, građani sada mogu lično da dođu u Centar radnim danima od 7.30 do 15.30 časova, što predstavlja značajan korak ka još boljoj komunikaciji sa poljoprivrednicima i jačanju transparentnosti u sistemu dodele podsticaja. Ministar je istakao da se efikasnost značajno popravila od njegovog stupanja na funkciju. „Kada sam došao 16. aprila, realizacija budžeta bila je 14%. Danas je 32%. U tri nedelje smo ubrzali obradu i isplatu podsticaja više nego za prethodna tri i po meseca“, izjavio je ministar. Posebna savetnica ministra Milica Janković, koja je i direktorka Poljoprivredne stručne službe u Mladenovcu, zadužena je za rad Centra. Ona će obilaziti sve stručne službe, koordinisati rad i biti direktna veza između poljoprivrednika, savetodavaca i Uprave. „Poljoprivrednici su već dovoljno opterećeni poslom u njivama i štalama. Naš posao je da im pomognemo u onom delu u kome se ne snalaze – u administraciji i komunikaciji sa sistemom“, izjavila je Janković, naglasivši da će Centar u tome imati ključnu ulogu. Ministar Glamočić je podsetio da je Ministarstvo subvencionisalo osiguranje poljoprivrede sa 50 do 70 odsto, ali je pozvao proizvođače da ga koriste na vreme, jer štete od vremenskih nepogoda ne mogu uvek biti naknadno pokrivene. Ministar Glamočić započeo reorganizaciju: direktni razgovor sa zaposlenima u upravi za agrarna plaćanja Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić održao je sastanak sa zaposlenima u Upravi za agrarna plaćanja kako bi im preneo očekivanja, ukazao na izazove u funkcionisanju službe i ohrabrio ih da zajednički rade na poboljšanju odnosa i efikasnosti. „Ako treba da bude promena – počinjemo od rukovodilaca. Ali, ne verujem da je problem u ljudima, već u nedostatku komunikacije i organizacije,“ poručio je ministar, ističući da je glavni cilj bolja atmosfera i vraćanje poverenja i među kolegama i kod poljoprivrednika. Ministar je istakao da Uprava mora postati efikasna služba koja poštuje rokove, objektivno odgovara na zahteve i ne daje lažne nade. On je ukazao na to da će telefonski razgovori sa strankama biti snimani kako bi se obezbedila transparentnost i praćenje kvaliteta usluge. „Poljoprivrednici moraju dobiti pravi odgovor. Čak i kad je odgovor negativan – važno je da bude iskren i obrazložen,“ naglasio je Glamočić, dodajući da se problemi ne rešavaju pisanjem po mrežama, već unutar službe, kroz institucije. Autor foto: Tanjug
09-May-2025
PROČITAJ
Događaj će biti održan na lokaciji prodajnog centra „Majevica – servis“, Majevačka ulica bb, Bačka Palanka, sa početkom u 11 časova. Nakon uvodnih obraćanja i prezentacije o mašinama i opremi iz proizvodnog programa kompanije, ministar prof. dr Dragan Glamočić će u 12.20 časova, zajedno sa ministarkom unutrašnje i spoljne trgovine Jagodom Lazarević i direktorom kompanije Radenkom Komadom, obići proizvodni pogon kompanije. Posle obilaska proizvodnog pogona kompanije planiran je sastanak ministra Glamočića sa ministarkom Lazarević, direktorom Komadom i predstavnicima kompanije „Majevica“, a tom prilikom biće predstavljeni poslovni procesi kompanije. Pozivamo sve zainteresovane redakcije da proprate događaj. Hvala na saradnji!
